Ове године, због дуготрајних јесењих киша, као и болести, нисмо имали времена да уберемо купус. Ово нам је остало у башти:
Какве смо само наде имали! Нисмо то очистили – није имало смисла…
Исто се десило и са цвеклом, мада је остало много више од ње:
Али су успели да пожњу све остало - кромпир, лук, шаргарепу. Тако су после њих остале ове празне гредице:
Стога се не можемо похвалити жетвом ове године ((( Питам се да ли је неко имао сличну ситуацију.
Тужно је... Кад видим такве гредице, увек се сетим Некрасовљеве песме „Непожњевена трака“
Касна јесен. Вране су одлетеле.
Шума је била гола, поља празна.
Само једна трака није компримована,
Она буди тужне мисли.